Kako odviknuti štene od grickanja nameštaja i ujedanja - saveti za vlasnike pasa

Period dok je pas štene donosi mnogo radosti, ali i izazova. Jedan od najčešćih problema sa kojima se susreću vlasnici odnosi se na grickanje i čupanje nameštaja, ujedanje ruku i uništavanje predmeta. Ovo ponašanje, iako normalno u razvoju psa, može postati ozbiljna navika ukoliko se na vreme ne ispravi. Razumevanje uzroka i primena pravih tehnika vaspitanja ključni su za podizanje uravnoteženog i poslušnog ljubimca. U ovom tekstu pronaći ćete detaljne savete kako da odviknete štene od ružnih navika, sačuvate nameštaj i izgradite kvalitetan odnos sa svojim psom.

Zašto štene ujeda i cepa nameštaj?

Postoji nekoliko osnovnih razloga zbog kojih mladi pas ispoljava destrukciju i grize. Pre svega, u pitanju je rast zubića. Između drugog i četvrtog meseca starosti, štencima niču stalni zubi, a desni ih svrbe i peku. Grickanje im pruža olakšanje. Ukoliko im se ne obezbede odgovarajuće igračke za žvakanje, instiktivno će posegnuti za onim što im je najdostupnije - nameštajem, obućom, tepihom.

Drugi važan faktor je istraživanje sveta i igra. Štenad koristi usta na isti način na koji mi koristimo ruke. Grickanje i hvatanje predmeta sastavni je deo njihove socijalizacije i način da otkriju okolinu. Ukoliko vlasnik dozvoli da se ovo ponašanje usmerava ka ljudskim rukama, stopalima ili delovima nameštaja, pas neće naučiti granice dozvoljenog.

Kako pas raste, u igri može ispoljavati jačinu ugriza koju nije naučio da kontroliše. Ovo je izuzetno važno regulisati dok je štene sitno, jer kasnije, kada vilica ojača, i neželjeni kontakt može naneti bol. Veoma bitna stvar jeste da pas nikada ne sme vežbati snagu ujeda na vlasničkim rukama ili odeći. To se uči još u leglu sa majkom i braćom i sestrama, a ukoliko je štene rano odvojeno, ovaj zadatak prelazi na novog vlasnika.

Osnovna pravila vaspitanja od prvog dana

Mnogi problemi nastaju jer vlasnici nisu dovoljno dosledni. Psi veoma brzo uče obrasce ponašanja, ali im je potrebna jasnoća i ponavljanje. Osnovno pravilo glasi: jednom „ne“ - uvek „ne“. Nema popuštanja, ma koliko pas molećivo gledao. Ukoliko jednom dozvolite da štene žvaće staru papuču, ono će zaključiti da su sve papuče njegove igračke. Kasnije ga je mnogo teže odviknuti.

Uspostavljanje granica kod šteneta zahteva ogromno strpljenje i posvećenost. Svaki put kada pas pokuša da grize nešto što ne sme, treba oštro reći „ne“ (bez urlanja, ali odlučnim tonom), oduzeti mu predmet koji demolira i odmah mu ponuditi dozvoljenu igračku. Zatim, kada štene prihvati igračku i počne da je žvaće, potrebno ga je pohvaliti. Na ovaj način, igračka postaje njegova svojina sa kojom može da radi šta želi, dok sve ostalo u kući ostaje „tuđa imovina“.

Kako pravilno koristiti igračke i druge tehnike odvikavanja

Nabavka kvalitetnih psećih igračaka namenjenih žvakanju prvi je korak. To mogu biti gumene, platnene ili specijalne žvakalice sa teksturama koje prijaju desnima. Nikako ne treba koristiti dečije plišane igračke, jer one mogu da se pocepaju i pas se zagrcne ili proguta sunđer. Igračke treba da budu dovoljno čvrste da izdrže pritisak, ali ne previše tvrde kako ne bi oštetile zube.

Kada štene krene da grize nameštaj ili ruku, postupak je sledeći: odmah prekinuti igru, usmeriti pažnju na igračku. Ako je u pitanju ujed za ruku, potrebno je naglasiti da to boli - čak i uz preuveličavanje bola („jako boli“) i kratak prekid svake interakcije. Tokom tog trenutka, okrenite se psu leđima, prekinite kontakt očima. Tako pas uči da grubo ponašanje prekida zabavu.

Za zaštitu nameštaja, mogu se koristiti i posebni sprejevi sa gorkim ukusom koji su bezbedni za pse. Naprskajte delove fotelja i kreveta koje pas najviše napada - neprijatan ukus će ga brzo odbiti. Uz to, obezbedite psu dovoljno fizičke i mentalne aktivnosti. Mnogo problema nastaje iz dosade. Štene koje se istrči i umori biće sklonije spavanju nego destrukciji.

Jačina ujeda - zašto je važno naučiti inhibiciju

Inhibicija ujeda je jedna od najvažnijih lekcija koju pas može da nauči. To znači da pas, čak i kada se igra ili je isprovociran, kontroliše snagu svojih vilica i ne nanosi povrede. U prirodi, štenad kroz igru sa braćom i sestrama uči koliko smeju da stisnu. Kada neko štene pretera, drugo zacvili i igra staje. Isti princip treba primeniti i u odnosu sa ljudima.

Ako štene ugrize za ruku i zaboli, nije dovoljno samo ga izgrditi. Potrebno je emitovati visok zvuk sličan cviljenju, odmah ustati i ignorisati psa nekoliko minuta. Time oponašate pseću komunikaciju. Većina pasa brzo shvati da je grub kontakt doveo do prekida pažnje, što im je veoma važno. Ovo je daleko efikasnije od fizičkog kažnjavanja.

Udarci, naročito po njušci, potpuno su kontraproduktivni. Osim što izazivaju bol, mogu narušiti poverenje psa i povećati anksioznost. Pas ne povezuje udarac sa svojim ponašanjem na način na koji mi mislimo, već može postati plašljiv ili, još gore, agresivan iz straha. Vaspitanje treba da se zasniva na pozitivnoj motivaciji, a ne na zastrašivanju.

Kako sprečiti uništavanje papuča i nameštaja?

Prevencija je najbolji lek. Dok je pas mali, sve što može biti uništeno ili opasno sklonite sa poda. Papuče, kablovi, daljinski upravljači, sitni predmeti - sve to treba biti van domašaja. Nameštaj možete zaštititi navlakama ili privremeno prekriti ćebetom. Takođe, ograničite prostor u kome se štene kreće dok ne nauči šta sme a šta ne. Korišćenje pregradica za kućne ljubimce odličan je način da zaštitite sobe u kojima provodite manje vremena.

Kada pas pokaže interesovanje za nešto neprimereno, važno je da na raspolaganju ima uvek nekoliko njegovih igračaka. Rotirajte ih kako bi mu uvek bile zanimljive. Igračke koje mogu da se pune poslasticama odlično zaokupljaju pažnju i podstiču psa da žvaće ono što treba. Stvaranje navike da su igračke jedino što se žvaće zahteva vreme, ali upornost se uvek isplati.

Značaj socijalizacije i pravilnog odgoja

Pravilna socijalizacija psa obuhvata izlaganje različitim ljudima, životinjama, zvukovima i situacijama na pozitivan i kontrolisan način. Što ranije počne, to su rezultati bolji. Većina vaspitnih grešaka nastaje jer vlasnik ne prepoznaje signalne oblike ponašanja koji vode ka dominaciji ili strahu. Čitanje govora tela psa je veština koju svaki odgovoran vlasnik treba da savlada.

Jedna od čestih zabluda jeste da pas gricka i ujeda „iz bezobrazluka“ ili želje da bude zao. Zapravo, u većini slučajeva radi se o nesporazumu u komunikaciji. Na primer, kada pas skače po vlasniku i hvata ga zubima za rukav ili nogavicu, on pokušava da ga uključi u igru. Način da se ovo reši nije grubo odgurivanje, već dosledno ignorisanje nepoželjnog ponašanja i nagrađivanje onog poželjnog - na primer, kada pas mirno sedne i čeka pažnju.

Šta kada pas odraste, a problem ostane?

Dešava se da i odrasli psi, posebno oni koji nisu na vreme naučeni, ispoljavaju problematično ponašanje - od neposlušnosti u šetnji do ozbiljnijih ispada kao što su režanje i ujedanje. U takvim slučajevima, neophodno je potražiti pomoć stručnog dresera ili bihejvioriste. Dresura nije luksuz, već neophodnost za svakog psa, a naročito za radne rase i one sklonije dominaciji.

Na primer, psi poput ruskog crnog terijera, rotvajlera, nemačkog ovčara i sličnih, zahtevaju izuzetno iskusnog vodiča. Ukoliko se takav pas ne socijalizuje i ne vaspita od malena, može postati nepredvidiv i predstavljati opasnost. Međutim, ni jedna rasa nije loša po sebi - svaki pas može biti divan saputnik ukoliko se pravilno vodi. Ključ je u vlasniku koji je spreman da uči, ulaže vreme i razume potrebe svog ljubimca.

Saveti za uspešnu kućnu dresuru

Za osnovne komande kao što su „sedi“, „lezi“, „čekaj“, „dođi“, dovoljno je nekoliko minuta dnevno posvećenih vežbi. Najvažniji alat je poslastica i mazanje. Kada pas izvrši komandu, odmah sledi nagrada i reč pohvale. To stvara pozitivnu asocijaciju. Vežbe treba da budu kratke i zabavne kako bi pas ostao zainteresovan.

Posebno je korisno naučiti psa komandu „pusti“ ili „fuj“, koja se može upotrebiti kada zgrabi nešto nedozvoljeno. Ovo se vežba tako što se psu ponudi igračka, a zatim se njemu pod nos prinese poslastica uz komandu „pusti“. Kada ispusti igračku, bude nagrađen. Vremenom se poslastica izostavlja i ostaje samo komanda.

Ukoliko pas beži od kuće, vuče povodac ili laje na prolaznike, takođe postoje efikasne metode korekcije. U svakom slučaju, nikada ne koristiti fizičku silu, već raditi na jačanju međusobnog poverenja i postavljanju granica. Dug povodac za trening, na primer, omogućava da psu date slobodu, ali ga i dalje držite pod kontrolom dok ne nauči da se odaziva.

Najveće greške vlasnika i kako ih izbeći

Prva greška je nedoslednost. Jedan dan pas sme na kauč, drugi dan ne sme; jednom se toleriše grickanje ruku, drugi put se kažnjava. Pas se zbunjuje i ne zna šta se od njega očekuje. Zato pravila moraju biti jasna i jednaka za sve članove porodice.

Druga česta greška je kažnjavanje po povratku. Ako pas nešto uništi dok ste bili odsutni i vi ga kaznite kada se vratite, on ne može da poveže kaznu sa delom koje se dogodilo ranije. Njegovo pamćenje tako ne funkcioniše. Umesto toga, postarajte se da mu okolina bude bezbedna i da nema pristup stvarima koje može oštetiti.

I na kraju, neprepoznavanje straha i nesigurnosti kod psa. Mnogo takozvanih „dominantnih“ ponašanja zapravo su rezultat straha. Takvom psu potrebna je podrška, a ne strože kazne. Strahom se problemi samo produbljuju.

Kada potražiti profesionalnu pomoć?

Ako štene i pored svih napora nastavlja sa agresivnim ujedima, režanjem ili ako odrasli pas pokazuje znake dominacije koje ne možete kontrolisati, ne oklevajte da se obratite kinologu, dreseru ili veterinaru specijalizovanom za ponašanje životinja. Oni će napraviti individualni plan vaspitanja. Važno je da dreser radi i sa psom i sa vlasnikom, jer najčešće korekcija ponašanja kreće od ljudi.

Isto važi i za pse koji su pokazali nepredvidive reakcije - na primer, napad na člana porodice iz straha ili naglog pokreta. To su ozbiljni signali koji ne smeju da se ignorišu. Stručno lice će moći da proceni da li se radi o urođenoj nestabilnosti ili stečenoj navici, i preporučiti adekvatan tretman.

Ljubav, strpljenje i granice - recept za skladan odnos

Nema sumnje da je odgoj šteneta izazovan, ali se svaki trud višestruko isplati. Kada na vreme postavite pravila, redovno vežbate i ispunjavate potrebe svog psa, dobićete vernog i odanog prijatelja. Grickanje nameštaja i ujedanje ruku faze su koje većina pasa prevaziđe uz pravilno vođenje. Ne zaboravite: strpljenje, doslednost i nežno vođstvo čine temelj uspešnog vaspitanja. Pas koji zna šta se od njega očekuje, srećan je i siguran, a to je upravo ono čemu svaki vlasnik teži.

Uložite vreme, čitajte, konsultujte se i svakodnevno jačajte vezu sa svojim ljubimcem. Svaki pas može naučiti - pitanje je samo da li smo mi spremni da budemo dobri učitelji.