Koje strane jezike govorimo i koje bismo želeli da naučimo - najlepši jezici, gramatika i izazovi

U svetu gde se granice brišu, a komunikacija odvija munjevitom brzinom, znanje stranih jezika postaje ne samo prednost već često i neophodnost. Međutim, pored praktične koristi, jezici nose sa sobom čitave kulture, melodije i načine razmišljanja. Nekome je italijanski najlepši jer zvuči kao muzika, drugi voli oštriji zvuk nemačkog, dok treći smatra da je ruski najromantičniji i najmelodičniji jezik na svetu. Svako od nas ima svoju priču, svoj put učenja, svoje ljubavi prema određenim jezicima, ali i one jezike koje jednostavno ne podnosimo.

Ono što je zajedničko gotovo svim zaljubljenicima u strane jezike jeste beskrajna radoznalost. Postavljate pitanja poput: „Koje jezike govorite? Koji biste želeli da naučite? Koji vam je najlepši? Da li su teški za izgovaranje? Kakva je gramatika? Koliko vam je trebalo da naučite? Da li postoji neki jezik koji ne volite?“ Upravo ova pitanja pokreću najzanimljivije razgovore među poliglotama, studentima, putnicima i svima onima koji uče jezike iz ljubavi ili potrebe.

Engleski - nezaobilazni globalni jezik

Gotovo da nema osobe koja danas ne zna bar nešto engleskog. Mnogi su ga učili od malih nogu, u školama, kroz filmove, muziku i internet. Jedna anonimna ispovest sa foruma kaže: „Engleski sam učio od svoje šeste godine i još uvek nisam potpuno siguran da ga znam odlično, ali kad odem u inostranstvo, shvatim da mogu da se sporazumem bez većih problema.“ Engleski je najčešće prvi strani jezik koji se usvaja, a mnogima vremenom postane poput maternjeg - posebno kada počnu da razmišljaju na njemu. Ipak, postoji ogromna razlika između osrednjeg poznavanja i perfektnog vladanja. Kako je jedna iskusna prevoditeljka napisala: „Bavim se engleskim godinama i što više ulazim u suštinu, shvatam koliko je slojevit. Nijedan jezik nije lak - za perfektno znanje potreban je dugogodišnji ozbiljan rad.“

Ruski - melodični izazov

Ruski jezik izaziva posebne emocije. Mnogima je on najlepši i najromantičniji, upravo zbog svoje mekoće i bogatstva izraza. „Oduvek sam bio rusofil, to mi je u krvi. Ruski mi je najmelodičniji jezik na svetu, iako priznajem da mu je gramatika prilično teška.“ Za izvorne govornike srpskog, ruski ima i prednosti i mana - slična leksika i pismo olakšavaju prve korake, ali padeži i glagolski sistem umeju da namuče čak i talentovane učenike. Ipak, oni koji su ga zavoleli nalaze načine da ga savladaju, bilo kroz boravak u Rusiji, prijateljstva ili jednostavno beskrajno ponavljanje.

Italijanski - jezik koji peva

Ako bismo birali najlepši jezik po mišljenju većine, italijanski bi bio veoma visoko. Zvuči poput pesme, čak i kada se vodi običan razgovor. „Italijanski sam počeo da učim spontano, slušajući prijatelje iz Rima. Toliko je melodičan da sam poželeo da ga govorim perfektno. Istina, što dalje odmiceš, gramatika postaje sve zahtevnija, ali ko ga voli, ne odustaje.“ Interesantno je da mnogi koji su ga učili tvrde da izgovor nije problematičan, ali brzina kojom izvorni govornici pričaju ume da bude frustrirajuća. Ipak, uz upornost i gledanje italijanskih filmova, uvo se navikne, a reči same počinju da teku.

Španski - vatreni i rasprostranjeni

Španski je, bez sumnje, jedan od najpopularnijih jezika za učenje. Za neke je najlepši upravo on, posebno zbog jasnoće i snage izgovora. Sa druge strane, mnogi su ga „pokupili“ iz telenovela, pa su iznenađeni koliko zapravo razumeju kada dođu u Španiju ili Latinsku Ameriku. „Nikada nisam učila španski u školi, ali sam gledala serije od malena. Kad sam otišla u Madrid, shvatila sam da razumem skoro sve - iako mi gramatika i dalje nije jača strana.“ Međutim, treba razlikovati evropski španski od južnoameričkih dijalekata. Pravi španski iz Španije ima specifičan izgovor slova „c“ i „z“, a uz to obiluje složenim glagolskim vremenima, konjunktivom i nepravilnim glagolima. Zato neko ko ga ozbiljno studira kaže: „Španski je predivan, ali kada kreneš da ulaziš u gramatiku, shvatiš da uopšte nije tako lak kako se čini na prvi pogled.“

Francuski - elegancija i izazov

Francuski mnoge privlači svojom sofisticiranošću, ali istovremeno i plaši. „Volela bih da naučim francuski, ali sam čula da je preteški - izgovor, gramatika, sve mi deluje komplikovano.“ Zaista, francuska gramatika može biti vrlo zahtevna, a razlika između pisanog i govornog jezika je ogromna. Oni koji su živeli u Francuskoj kažu da se tek na licu mesta vidi koliko je književni jezik udaljen od svakodnevnog govora. Ipak, kad ga usavršiš, osećaj je neverovatan. „Kad čitaš francuske klasike u originalu ili gledaš filmove bez prevoda, shvatiš svu lepotu tog jezika. Nije lako, ali vredi svakog truda.“

Nemački - odbojan ili fascinantan?

Nemački jezik deli mišljenja. Dok ga jedni smatraju oštrim i ružnim, drugi ga opisuju kao logičan i izuzetno koristan. „Nekada sam mislila da je nemački najgrdji jezik na svetu, ali što sam ga više učila, sve mi je lepši. Gramatika nije tako strašna kad je jednom shvatiš, a fonetika je zapravo sasvim jasna.“ Ono što mnoge muči jesu dugačke složenice i različiti dijalekti, koji umeju da zbune i one koji su odrasli u Nemačkoj. Ipak, za poslovne prilike, nemački je drugi najtraženiji jezik u Evropi, pa ga mnogi uče iz čiste nužde - i neretko ga zavole.

Ostali jezici: od arapskog do japanskog

Pored velikih evropskih jezika, sve više ljudi privlače i oni manje zastupljeni, poput arapskog, japanskog, kineskog, turskog, grčkog i raznih skandinavskih jezika. „Arapski mi je san, ali svesna sam da je neverovatno težak. Pismo, izgovor, dijalekti - za perfektno znanje treba početi od detinjstva.“ Sa druge strane, grčki se nekima čini lakšim, posebno ako ga uče sa ljubavlju. „Grčki nije toliko težak ako ga stvarno voliš. Pismo se brzo savlada, a kad jednom uhvatiš ritam, sve ide glatko.“ Zanimljivo je da su orijentalni jezici poput japanskog i kineskog sve popularniji, iako ih retko ko uspe da nauči tečno bez višegodišnjeg boravka u tim zemljama.

Koliko vremena je zaista potrebno za učenje?

Odgovor na ovo pitanje zavisi od mnogo faktora: maternjeg jezika, predznanja, sluha za jezike, motivacije i vremena koje se posvećuje učenju. Prema iskustvima poliglota, za osnovnu komunikaciju na nekom jeziku potrebno je 3 do 6 meseci intenzivnog rada, ali za tečno izražavanje na nivou bliskom maternjom jeziku - najmanje 3 godine kontinuiranog truda, često i mnogo više. Mnogi laici potcenjuju ovo vreme, misleći da se jezik može savladati za par meseci, što su čiste zablude. „Živim u inostranstvu i smatram se talentovanom za jezike, ali tri godine su minimum da bi se jezik naučio tečno. Priče o učenju za par meseci su budalaštine.“

Naravno, ključna je konverzacija sa izvornim govornicima. Mnogi su naučili jezik upravo tako što su bili prinuđeni da ga koriste svakodnevno - na poslu, u prodavnici, sa prijateljima. „Radila sam u Švajcarskoj i posle mesec dana sam počela da razumem italijanski. Za pet meseci sam ga već pristojno govorila - ali to je zato što sam stalno bila okružena jezikom.“

Kako najlakše zapamtiti jezik?

Postoji mnogo metoda, a svaki učenik otkrije onu koja mu najviše odgovara. Neki se zaklinju u gledanje filmova i serija bez prevoda, čitanje knjiga uz rečnik, slušanje muzike i podkasta. „Gledanje sapunica može biti korisno za španski, ali samo ako pored toga učiš i gramatiku. Ja sam španski naučila upravo tako - uz telenovele i kasnije uz ozbiljne kurseve.“ Drugi više vole strukturirane kurseve, privatne časove ili aplikacije. Ono što je zajedničko svim uspešnim učenicima jeste upornost i svakodnevni kontakt sa jezikom - čak i kad nemaš sagovornika, možeš da slušaš vesti, čitaš novine ili pišeš sastave na tom jeziku.

Zašto ne volimo neke jezike?

Zanimljivo je da mnogi ljudi imaju jezike koje jednostavno ne podnose. Često se pominje nemački kao „oštar“ i „ružan“, ali isto tako i francuski zbog njegove kompleksnosti, ili čak španski zbog brzine govora. „Nemacki mi se nikada nije sviđao, ali sam morala da ga učim zbog posla. Sada ga poštujem, ali ljubav između nas nikad neće planuti.“ Nekome smetaju akcenti, drugome gramatički rodovi, trećemu nelogičnosti u izgovoru. Ipak, često se dešava da se prvobitna odbojnost pretvori u simpatiju kad se jezik bolje upozna - slično kao što se desilo jednoj osobi koja je priznala: „Nemački mi je bio grozan, ali sada, što ga više učim, sve mi je lepši. Valjda čovek zavoli ono u šta ulaže trud.“

Da li je bolje znati jedan jezik odlično ili više njih osrednje?

Ovo je večita dilema. Praktičari često kažu da je korisnije znati dva jezika na solidnom nivou nego jedan perfektno, jer tako možeš komunicirati sa više ljudi. Sa druge strane, perfektno znanje jednog jezika otvara vrata za ozbiljan prevodilački ili predavački rad. „Ja sam se opredelila za engleski i nemački na nivou B2/C1, i mnogo mi je lakše u životu nego da znam samo engleski odlično. Kasnije ću oba usavršavati, ali kvantitet u početku ume da pomogne.“ Naravno, sve zavisi od životnih ciljeva - neko želi da se zaposli u međunarodnoj korporaciji i treba mu široka lepeza jezika, dok neko sanja da jednoga dana piše poeziju na francuskom.

Fenomen „poliglota“ i realnost

Na mnogim forumima i u anketama, ljudi tvrde da govore po pet, šest ili više jezika tečno. Koliko je to realno? Iskustva pokazuju da retki zaista vladaju sa više od četiri jezika na nivou bliskom maternjom, ali oni postoje. Obično su to ljudi koji su od malena bili izloženi različitim jezicima, menjali sredine, ili posvetili godine učenju. „Poznajem čoveka koji govori sedam jezika - ceo život je učio, malo po malo, i sa 42 godine to znanje se nakupilo. Ali da neko sa 20 godina priča pet jezika perfektno - u to iskreno sumnjam. Pre će biti da se služi njima na osrednjem nivou.“

Važno je praviti razliku između služenja jezikom i poznavanja jezika. Služiti se možeš turistički, naručiti piće, pitati za smer. Poznavati jezik znači razumeti nijanse, šalu, dijalekte, pročitati književno delo i osetiti lepotu originala. Zato nemojte sebe potcenjivati, ali ni precenjivati - svaki novi jezik je bogatstvo, bez obzira na nivo.

Kako izabrati sledeći jezik za učenje?

Ako ste u dilemi koji jezik da započnete, najbolje je da pratite srce. Ako vam se neki jezik najlepše zvuči i izaziva pozitivne emocije, učenje će ići lakše. Takođe, razmislite o praktičnoj strani - da li vam je potreban za posao, putovanja ili zbog partnera. „Ja sam izabrala italijanski jer mi je divan, iako mi nije neophodan. Čista ljubav - i ništa mi nije teško.“ Sa druge strane, ako ste pragmatični, kineski ili nemački mogu biti odlična investicija za budućnost.

Jedna mudrost koja se često ponavlja: „Znanje je moć. Što više jezika govoriš, više vrediš. Nije lako, ali kad nešto stvarno želiš, cela vaselina će se zaveriti da ti pomogne.“

Zavet poliglotama i onima koji to žele postati

Jezici su mostovi među ljudima, kulture u malom i beskrajna riznica lepote. Ne postoji univerzalno najlepši jezik - za svakoga je najlepši onaj koji mu dirne dušu. Neko će reći da je to francuski, drugi ruski, treći italijanski, a neko će se kleto voleti svoj maternji srpski i sve njegove južnoslovenske rođake. Sva ova raznolikost čini svet zanimljivijim, a učenje bilo kog stranog jezika - avanturom koja obogaćuje život.

Zato, ukoliko se dvoumite da li da počnete kurs grčkog, arapskog, portugalskog, ili da se vratite davno zapostavljenom nemačkom - ne oklevajte. Nije važno koliko godina imate, već koliko volje i upornosti unosite. Kao što reče jedan komentar sa foruma: „Sa 17 godina mislila sam da imam vremena za sve jezike sveta. Sada, u četrdesetim, znam da nikad nije kasno - samo polako i svakog dana po malo.“

Podelite i vi svoja iskustva - koje jezike govorite, koje biste želeli da naučite i koji vam je najlepši. Jer svaka priča o jezicima je jedinstvena i vredna slušanja.