Nega suvih i ispucalih ruku: kreme, sastojci i zaštita od hladnoće

Zašto koža ruku tako lako puca i crveni

Koža na rukama je tanja i osetljivija od kože na mnogim drugim delovima tela. Na dlanovima je deblja i sadrži više rožastog sloja, ali je zato na nadlanicama, između prstiju i na zglobovima znatno tanja. Upravo ti delovi su najizloženiji hladnoći, vetru, vodi, deterdžentima i trenju. Kada se kožna barijera naruši, voda iz kože brže isparava, a spoljni iritanti lakše prodiru. Tada nastaju crvenilo, svrab, pečenje, pulsiranje, zatezanje i pucanje.

Prirodna zaštita kože sastoji se od lipida, ceramida, masnih kiselina i faktora vlaženja. Ti elementi drže vodu u koži i sprečavaju gubitak vlage. Kada se barijera ošteti, koža postaje suva i sklona upali. Zbog toga ne pomaže uvek samo jedno mazanje kremom. Potrebno je istovremeno smanjiti štetne uticaje, obnoviti barijeru i redovno unositi sastojke koji privlače i zadržavaju vlagu.

Zimi su problemi izraženiji iz nekoliko razloga. Hladan vazduh sadrži manje vlage, vetar dodatno isušuje, a grejanje u zatvorenim prostorima smanjuje vlažnost. Uz to, ljudi češće peru ruke, koriste toplu vodu i jaka sredstva za čišćenje. Koža na zglobovima je posebno osetljiva jer se pri svakom savijanju prstiju i šake isteže, pa ako je suva i neelastična, lako puca. Mnogi opisuju osećaj kao da im koža na zglobovima gori iznutra, pulsira i boli, što ukazuje na upalnu reakciju i ozbiljno oštećenje barijere.

Simptomi koji ukazuju da je koža ruku u problemu

Postoje različiti stepeni suvoće kože. Blaga suvoća se manifestuje zatezanjem posle pranja, blagim perutanjem i osećajem nelagodnosti. Umerena suvoća uključuje hrapavost, vidljive sitne linije, crvenilo i povremeni svrab. Ozbiljna suvoća i oštećenje barijere dovode do pucanja, ragada, pečenja, pulsiranja i krvarenja. Koža može da bude topla na dodir, a svrab može da se pojača noću ili posle kontakta sa vodom.

Kada se pojave ispucale ruke, crvenilo na zglobovima, svrab i pečenje, važno je obratiti pažnju na to koliko često ruke dolaze u kontakt sa vodom, sapunom, deterdžentom, alkoholom i drugim iritantima. Ako se simptomi ponavljaju, ako se stvaraju plikovi, ako koža krvari ili ako se javlja jak svrab koji ne prolazi, potrebno je posetiti dermatologa. Takvo stanje može biti ekcem, kontaktni dermatitis ili drugo oboljenje koje zahteva medicinski tretman, a ne samo kozmetičku negu.

Zanoktice i koža oko noktiju su takođe čest problem. One mogu da budu suve, zadebljale, bolne i sklone pucanju. Uzrok može biti često pranje ruku, izlaganje hemikalijama, acetonom, lakovima ili jednostavno suv vazduh. Ovu kožu ne treba seći agresivno niti čupati, jer se time stvara dodatna upala. Bolje je koristiti ulja, bogate kreme i strpljivo obnavljati barijeru.

Osnovni principi nege suvih i osetljivih ruku

Nega ruku počinje navikama, a ne samo kremom. Prvi korak je nežno pranje. Vruća voda i jaki sapuni isušuju kožu, pa je bolje koristiti mlaku vodu i blaga sredstva bez jakih mirisa. Ako je koža vrlo osetljiva, biraju se proizvodi bez parfema, bez boja i sa što manje iritirajućih sastojaka. Posle pranja ruke treba tapkati mekim peškirom, a ne trljati ih, jer trenje dodatno oštećuje kožu.

Drugi korak je trenutna hidratacija. Kremu za ruke najbolje je naneti odmah nakon pranja, dok je koža još blago vlažna. Tada krema lakše zadržava vodu i brže se upija. Ako se čeka da se ruke potpuno osuše, koža može ponovo da se zategne i krema će delovati slabije. U toku dana ruke treba mazati više puta, posebno posle svakog pranja, posle boravka napolju i pre odlaska na spavanje.

Treći korak je zaštita. Rukavice su neophodne za kućne poslove, pranje sudova, čišćenje i rad sa deterdžentima. Za hladnoću i vetar biraju se rukavice koje štite, ali ne stežu i ne grebu. Ispod vunenih rukavica može se nositi tanak pamučni sloj, jer vuna može da iritira osetljivu kožu. Mokre ruke na hladnoći su jedan od najbržih načina da koža pukne, pa ih treba dobro osušiti pre izlaska.

Četvrti korak je noćna nega. Uveče se nanosi bogatija krema, mast ili balzam, a po potrebi i tanak sloj zaštitnog sredstva. Pamučne rukavice preko noći pomažu da se proizvod bolje upije i da koža ne izgubi vlagu. Ovo je posebno korisno zimi, kada je koža izložena hladnoći i suvom vazduhu tokom dana. Redovnost je važnija od skupe kreme: bolje je koristiti pristupačan proizvod svakog dana nego skup proizvod samo povremeno.

Kako čitati sastojke krema za ruke

Kreme za ruke sadrže tri osnovne grupe sastojaka: humektante, emolijense i okluzive. Humektanti privlače vodu u kožu. Najpoznatiji su glicerin, urea, pantenol, hijaluronska kiselina, aloe vera i mlečna kiselina. Emolijensi omekšavaju kožu i popunjavaju prostore između ćelija. Tu spadaju biljna ulja, shea maslac, lanolin, skvalan i ceramidi. Okluzivi stvaraju film na površini koji sprečava gubitak vlage. To su vazelin, parafin, mineralno ulje i silikoni.

Glicerin je jedan od najčešćih sastojaka. U nižim koncentracijama dobro hidrira, ali u visokim može da ostavi lepljiv osećaj. Nekima prija, nekima smeta. Ako se koristi u kombinaciji sa uljima ili okluzivima, može da bude vrlo efikasan. Urea je još jedan moćan sastojak. U koncentraciji od 5% do 10% pomaže kod suve i grube kože, a u višim koncentracijama se koristi za pete i zadebljanja. Na ispucaloj koži urea može da peče, pa se uvodi postepeno. Ako pečenje traje ili se javi crvenilo, treba je prekinuti.

Pantenol je poznat po umirivanju i regeneraciji. Dobar je za oštećenu, crvenu i nadraženu kožu. Ceramidi pomažu obnovu barijere i često se nalaze u medicinskim kremama. Shea maslac, kakao maslac, bademovo ulje, maslinovo ulje, kokosovo ulje i jojoba ulje hrane kožu i daju joj elastičnost. Parafin i vazelin su okluzivi koji dobro štite, ali mogu da budu teški i da ostave film. Nekima taj film smeta, posebno kada se ruke pokvase, jer može da deluje ljigavo. Ipak, za zaštitu od hladnoće i vetra mogu da budu korisni.

Silikon u kremama za ruke nije štetan. On stvara zaštitni sloj koji smanjuje gubitak vlage i štiti od vetra i hladnoće. Mnogi ga izbegavaju iz straha, ali za suvu i oštećenu kožu silikonske kreme mogu da budu vrlo korisne, naročito pre izlaska napolje. One ne hrane kožu, ali je štite. Zato je najbolje kombinovati: uveče hranljiva krema, ujutru i pre izlaska zaštitna krema sa silikonom ili parafinom.

Parfem i mirisi mogu da iritiraju osetljivu kožu. Ako se javlja crvenilo, svrab ili pečenje posle mazanja, treba izabrati proizvod bez parfema. Alkohol u kremama može da isušuje, pa ga treba izbegavati kod suve i ispucale kože. Isto važi za agresivne antibakterijske gelove i sredstva za dezinfekciju koji sadrže visok procenat alkohola. Ako se koriste, posle njih obavezno naneti bogatu kremu.

Vrste krema prema nameni

Lagane hidratantne kreme su dobre za dan, za proleće i leto, kao i za osobe koje nemaju izraženu suvoću. One se brzo upijaju i ne ostavljaju težak film. Bogate hranljive kreme i balzami koriste se uveče, zimi i kod jako suve kože. One sadrže više ulja, maslaca i okluziva. Zaštitne kreme sa silikonima ili parafinom koriste se pre izlaska napolje, posebno po hladnoći i vetru. Medicinske kreme bez mirisa koriste se kod ekcema, dermatitisa i vrlo osetljive kože.

Kod ispucalih ruku i zglobova često je najbolja kombinacija više proizvoda. Ujutru se nanosi laganija hidratantna krema, a pre izlaska zaštitna. U toku dana ruke se maze posle svakog pranja. Uveče se nanosi bogata krema, balzam ili mast, a preko toga pamučne rukavice. Ako je koža vrlo suva, može se dodati nekoliko kapi biljnog ulja u kremu ili se koristiti serum sa glicerinom i pantenolom pre kreme. Cilj je da se koža istovremeno hidrira, hrani i zaštiti.

Kada se bira krema za ekcem, treba izbegavati jake mirise, boje i sastojke koji izazivaju pečenje. Urea može da bude korisna, ali na jako ispucaloj koži može da boli. Tada je bolje prvo umiriti kožu pantenolom ili kremom sa ceramidima, pa tek kasnije uvesti ureu. Kortikosteroidne kreme se koriste samo po preporuci lekara, jer su one lek za upalu, a ne svakodnevna nega.

Rutina za suve i ispucale ruke tokom dana

Jutarnja rutina treba da bude brza i dosledna. Ruke se peru mlakom vodom, blagim sapunom ili sredstvom bez jakog mirisa. Posle pranja tapkaju se peškirom i odmah nanosi krema. Ako se izlazi napolje, bira se zaštitna krema sa okluzivima ili silikonom, a obavezno se nose rukavice. Zimi se rukavice nose i kada se samo kratko izlazi, jer hladan vazduh i vetar brzo isušuju kožu.

Tokom dana ruke se maze više puta. Posle pranja, posle kafe, posle boravka napolju, posle dodirivanja novca, kvaka i drugih površina. Mala količina kreme utrlja se na nadlanice, zglobove, između prstiju i oko noktiju. Ako se koristi sredstvo za dezinfekciju, bira se ono sa umirujućim sastojcima ili se posle njega nanosi bogata krema. Za ljude koji rade u kuhinji, laboratoriji, kancelariji ili na otvorenom, često mazanje je neophodno.

Večernja rutina je prilika za intenzivniju negu. Ruke se operu blagim sredstvom, osuše tapkanjem i nanese se bogata krema, balzam ili mast. Ako postoje pukotine, može se naneti tanak sloj zaštitnog sredstva preko kreme. Pamučne rukavice se nose najmanje trideset minuta, a najbolje cele noći. Ujutru su ruke obično mekše i hidriranije. Ovaj postupak treba ponavljati nekoliko večeri zaredom kada je koža u lošem stanju.

Piling se radi samo kada koža nije ispucala i krvari. Nežni piling sa šećerom i uljem može da ukloni perut i omekša kožu, ali ne treba ga koristiti više od jednom do dva puta nedeljno. Posle pilinga obavezno sledi bogata krema. Za zanoktice se koristi ulje ili krema i masaža, bez agresivnog sečenja. Ako su zanoktice upaljene, crvene ili bolne, treba ih umiriti i ne dirati, a po potrebi se obratiti lekaru.

Zaštita od hladnoće i vetra

Hladnoća i vetar su najveći neprijatelji suve kože ruku. Kada je koža izložena niskim temperaturama, krvni sudovi se skupljaju, cirkulacija se smanjuje, a koža dobija manje hranljivih materija. Vetar ubrzava isparavanje vlage i dodatno oštećuje barijeru. Zato je pre izlaska neophodna zaštitna krema. Ona treba da sadrži okluzive ili silikone koji stvaraju film i sprečavaju gubitak vlage.

Rukavice treba da budu pravilno izabrane. Preuske rukavice stežu i ometaju cirkulaciju, a grube mogu da trljaju kožu. Za hladnoću su najbolje rukavice sa slojevima: tanak pamučni sloj uz kožu i deblji zaštitni sloj spolja. Vunene rukavice ne treba nositi direktno na osetljivoj koži. Ako su ruke mokre, ne treba izlaziti napolje dok se ne osuše. Mokra koža na hladnoći puca brže nego suva.

U zatvorenim prostorima treba održavati vlažnost vazduha. Grejanje isušuje vazduh, pa ovlaživač može da pomogne. Takođe, treba piti dovoljno vode i unositi hranu bogatu zdravim masnoćama, vitaminima i mineralima. Ishrana ne može da zameni kremu, ali podržava zdravlje kože iznutra. Ako se radi napolju, ruke treba zaštititi i kada nije jako hladno, jer vetar može da bude jednako štetan kao niska temperatura.

Pranje ruku i kućna hemija

Često pranje ruku je često neophodno, ali može da bude i glavni uzrok suvoće. Za svakodnevno pranje bira se blagi sapun ili sredstvo bez jakih mirisa. Vruća voda isušuje kožu, pa je mlaka voda bolja. Posle pranja ruke se tapkaju, a ne trljaju. Ako se koristi antibakterijski gel, bira se onaj koji ne sadrži previše alkohola ili se posle njega nanosi bogata krema.

Kućna hemija je posebno agresivna. Deterdženti za sudove, sredstva za čišćenje, izbeljivači i drugi proizvodi mogu da izazovu kontaktni dermatitis. Za pranje sudova i čišćenje obavezno se koriste rukavice. Ako se rukavice ne mogu koristiti, ruke se posle kontakta dobro isperu i namažu. Deterdžent ne treba ostavljati na koži. Takođe, rukavice treba da budu suve iznutra i čiste. Ako se znoje, može se nositi pamučna podstava.

Alkohol i acetón isušuju kožu. Lak za nokte i skidač laka mogu da oštete kožu oko noktiju, pa ih treba koristiti što ređe. Ako se koriste, posle skidanja laka nanosi se ulje ili bogata krema. Zanoktice se ne seku do mesa i ne čupaju. Bolje ih je omekšati uljem i nežno gurnuti. Ako se javi upala, crvenilo i bol, treba prekinuti sa iritantima i potražiti savet lekara.

Ekcem i dermatitis na rukama

Ekcem na rukama može da se manifestuje kao crvenilo, svrab, perutanje, plikovi, pucanje i zadebljanje kože. Često se pogoršava zimi, pod stresom, posle kontakta sa vodom, deterdžentima, metalima ili drugim iritantima. Kontaktni dermatitis nastaje kada koža reaguje na neku supstancu, dok atopijski dermatitis ima veze sa genetskom sklonošću. U oba slučaja, barijera kože je oštećena i potrebna je posebna nega.

Kod ekcema nije dovoljno samo mazanje krema. Potrebno je izbegavati iritante, često hidrirati kožu i koristiti lekove koje je propisao dermatolog. Kortikosteroidne kreme smanjuju upalu i svrab, ali se koriste ograničeno i po uputstvu. Emolijensi se koriste svakodnevno, više puta dnevno. Ako se pojave plikovi, jako crvenilo, gnojenje ili bol, treba se javiti lekaru. Samo kozmetička nega može da ublaži simptome, ali ne može da izleči upalu.

Za osetljivu kožu biraju se proizvodi bez parfema, bez boja i sa što manje sastojaka. Neki ljudi dobro reaguju na ureu, neki na pantenol, neki na ceramide. Nema univerzalnog rešenja. Najbolje je uvoditi proizvode jedan po jedan i pratiti reakciju. Ako krema peče, crveni ili svrbi, treba je prekinuti. Voditi dnevnik o tome šta se koristi i kada se simptomi pogoršavaju može da pomogne u pronalaženju uzroka.

Domaći preparati i prirodna ulja

Domaći preparati mogu da budu korisni, ali i oni mogu da izazovu iritaciju. Shea maslac, kokosovo ulje, maslinovo ulje, bademovo ulje, ricinusovo ulje i kantarionovo ulje često se koriste za negu suve kože. Nevenova mast se tradicionalno koristi za umirivanje kože i regeneraciju. Med se može koristiti kao maska: nanese se tanak sloj na čiste ruke, ostavi dvadesetak minuta i ispere mlakom vodom. Posle toga sledi bogata krema.

Piling sa šećerom i maslinovim uljem može da omekša kožu i ukloni perut. Međutim, ne treba ga koristiti na ispucaloj koži. Etarska ulja treba koristiti oprezno, jer mnoga mogu da iritiraju. Ako se koriste, razblažuju se u baznom ulju ili maslacu. Za osetljivu kožu je najbolje izbegavati jaka etarska ulja i mirise. Prirodno ne znači uvek bezbedno, posebno kod ekcema i alergija.

Kada se prave domaće kreme, važna je higijena. Posude i pribor treba dobro oprati i osušiti. Ako se koriste ulja, biraju se hladno presovana i čuvaju na tamnom i hladnom mestu. Domaća krema bez konzervansa ima kratak rok trajanja, pa se pravi u manjim količinama. Ako se pojavi promena mirisa, boje ili teksture, proizvod se baca. Ako se javi iritacija, prekida se upotreba.

Kako testirati kremu i izbeći iritaciju

Pre nego što se nova krema počne koristiti svakodnevno, dobro je testirati je na malom delu kože. Nekoliko kapi ili zrno kreme nanese se na unutrašnju stranu podlaktice ili iza uveta. Sačeka se dvadeset četiri do četrdeset osam sati. Ako se javi crvenilo, svrab, pečenje ili osip, krema se ne koristi. Ako nema reakcije, može se početi sa upotrebom na rukama. Ovo je posebno važno za osobe sa ekcemom i alergijama.

Kada se bira krema, ne treba se voditi samo mirisom ili ambalažom. Najvažniji su sastojci i reakcija kože. Ako krema sadrži parfem na visokom mestu u sastavu, verovatno je mirisna i može da iritira. Ako sadrži alkohol, može da isušuje. Ako sadrži ureu u visokoj koncentraciji, može da peče. Ako sadrži silikon ili parafin, može da bude zaštitna, ali i teška. Nema savršene kreme za sve, ali postoji najbolja kombinacija za određenu kožu i određene uslove.

Cena nije garancija kvaliteta. Neke pristupačne kreme mogu da budu bolje od skupih, ako odgovaraju koži. Takođe, skupa krema može da bude potpuno promašena ako sadrži iritant. Najbolje je probati manje pakovanje ili tester, ako je moguće. Ako se koristi više proizvoda, treba ih uvoditi postepeno. Tako se lakše otkrije šta pomaže, a šta šteti. Strpljenje i doslednost su važniji od brzih rešenja.

Tabela: sastojci i njihova uloga u kremama za ruke

Mitovi i zablude o nezi ruku

Postoji mnogo mitova o nezi ruku. Jedan od njih je da su sve kreme iste i da je dovoljno uzeti bilo koju. To nije tačno. Kreme se razlikuju po sastojcima, teksturi i nameni. Druga zabluda je da je parafin uvek loš. Parafin može da bude koristan kao zaštita, ali nekima smeta. Silikon se često nepravedno smatra štetnim, iako je u kozmetici bezbedan i koristan za zaštitu od vlage. Alkohol i glicerin u kombinaciji jedan prema jedan nisu dobar recept za suvu kožu, jer alkohol isušuje.

Takođe se veruje da genetika određuje sve i da nega ne može da pomogne. Genetika svakako utiče na tip kože, ali redovna nega, zaštita i izbegavanje iritanata mogu značajno da poboljšaju stanje. Još jedan mit je da je dovoljno mazati ruke samo zimi. Suva koža može da se javi i leti, zbog sunca, klime, vode i hemikalija. Zato nega treba da bude deo svakodnevne rutine tokom cele godine.

Neki ljudi veruju da će jedna krema rešiti sve probleme. Retko je tako. Kod ispucalih ruku i ekcema često je potrebna kombinacija proizvoda, promena navika, zaštita i vreme. Ako se simptomi ne poboljšavaju, treba potražiti pomoć dermatologa. Samo kozmetička krema ne može da izleči ozbiljnu upalu. Pravilna nega može da ublaži simptome i spreči pogoršanje, ali lek mora da bude u skladu sa medicinskom preporukom.

Praktični saveti za svakodnevnu negu

U torbi, na radnom mestu i pored kreveta dobro je imati po jednu kremu za ruke. Tako se lakše maze posle pranja i ne čeka se da koža postane suva. Ako se koristi više proizvoda, jedan može da bude lagan za dan, jedan bogat za noć i jedan zaštitni za izlazak. Kada se ruke operu u javnom prostoru, posle toga se nanosi krema iz male putne pakovanja. Ako se koristi dezinfekciono sredstvo, bira se ono bez jakog mirisa i sa umirujućim sastojcima.

Zimi treba izbegavati direktan kontakt sa hladnim predmetima. Rukavice se nose i u kolima, na kratkim relacijama i pri čekanju. Ako se ruke znoje u rukavicama, biraju se materijali koji dišu. Kod kuće se koristi ovlaživač vazduha, posebno u spavaćoj sobi. Posteljina i peškiri treba da budu od mekih materijala. Izbegava se pretopla voda za tuširanje i pranje ruku. Ako koža svrbi, ne treba je češati, jer se time stvara dodatna upala.

Kada se putuje, avionska kabina je suva, pa je neophodna česta hidratacija. Na moru, so i sunce mogu da isuše kožu, pa se posle kupanja koristi blagi gel za tuširanje i krema. U planinama, vetar i hladnoća zahtevaju zaštitnu kremu i rukavice. U kancelariji, klima i grejanje isušuju kožu, pa je dobro imati kremu na stolu. Svaka sredina ima svoje izazove, ali osnovni principi ostaju isti: hidratizovati, zaštititi i ne izlagati kožu iritantima.

Kada potražiti stručnu pomoć

Ako se suvoća, crvenilo, svrab i pucanje ne poboljšavaju ni posle nedelju do dve redovne nege, treba se obratiti dermatologu. Ako se pojavljuju plikovi, gnojenje, jak bol, otok ili krvarenje, takođe je potrebna stručna pomoć. Ako se simptomi šire na druge delove tela ili ako se javljaju i drugi zdravstveni problemi, lekar može da utvrdi da li je u pitanju ekcem, psorijaza, alergija ili nešto drugo. Samo lekar može da prepiše odgovarajuću terapiju i isključi druge uzroke.

Kod ekcema je važno da se ne prekida terapija bez konsultacije. Kortikosteroidi se ne koriste duže nego što je propisano, ali se ni ne izbegavaju ako su potrebni. Emolijensi se koriste i kada nema simptoma, jer održavaju barijeru. Ako se javi reakcija na neku kremu, treba zapisati koji proizvod je korišćen i kada su se simptomi pojavili. To može da pomogne lekaru da utvrdi uzrok. Samo lečenje može da bude dugotrajno, ali redovna nega može da poboljša kvalitet života.

Zaključak

Suva, ispucala i osetljiva koža ruku nije samo estetski problem. Ona može da boli, svrbi, peče i ometa svakodnevne aktivnosti. Zglobovi, prsti, zanoktice i nadlanice često su najviše pogođeni, posebno zimi i pri vetru. Rešenje nije u jednoj čarobnoj kremi, već u kombinaciji pravih sastojaka, redovne nege i zaštite. Glicerin, urea, pantenol, ceramidi, silikon i parafin imaju različite uloge. Nekima pomažu, nekima smetaju. Zato je važno slušati svoju kožu i birati proizvode koji ne izazivaju iritaciju.

Najbolja rutina za suve i ispucale ruke uključuje nežno pranje, često mazanje, noćnu negu, zaštitu od hladnoće i izbegavanje agresivnih hemikalija. Rukavice, blagi sapuni, ovlaživač vazduha i pamučne rukavice preko noći mogu da naprave veliku razliku. Ako se stanje ne popravlja, dermatolog može da pomogne. Sa strpljenjem i doslednošću, koža može da se obnovi i postane mekša, otpornija i manje sklona pucanju. Nega ruku nije luksuz, već svakodnevna potreba, posebno kada koža šalje jasne signale da joj je potrebna pomoć.