Otvaranje malog biznisa u Srbiji: registracija, porezi, fiskalizacija i realni troškovi

Uvod: mali biznis između želje i realnosti

Pokretanje sopstvenog biznisa u Srbiji često izgleda kao jednostavna ideja: imate želju, znanje i volju, a onda shvatite da između ideje i prvog dinara prometa stoji čitav niz administrativnih, poreskih, inspekcijskih i finansijskih koraka. Mnogi ljudi maštaju o piljari, butiku, frizerskom salonu, prodavnici zdrave hrane, pržionici kafe, pekari, fast foodu, salonu venčanica ili online prodaji. Neki već imaju iskustvo u trgovini, neki su radili u prodavnicama, a neki su kreativni i žele da od hobija naprave dodatni izvor prihoda. Ipak, najčešće pitanje nije „šta otvoriti“, već „koliko para treba, koje dozvole, koji porezi i kako preživeti prve godine“.

Ovaj tekst je namenjen upravo takvim ljudima. Nećete naći obećanja o brzom bogaćenju, niti priče da je dovoljno samo otvoriti radnju i čekati kupce. Naprotiv, cilj je da dobijete realniju sliku o tome šta znači registrovati preduzetničku radnju, uvesti fiskalnu kasu, plaćati doprinose, voditi knjige, birati lokaciju, pregovarati sa dobavljačima i nositi se sa sezonskim padovima prometa. U moru saveta sa foruma i društvenih mreža, mnogi preduzetnici početnici prolaze kroz iste faze: prvo entuzijazam, zatim strah od papirologije, pa razočaranje zbog troškova, i na kraju ili odustajanje ili tvrdoglavo prilagođavanje.

Ako planirate da se bavite trgovinom, uslugama, proizvodnjom ili ugostiteljstvom, korisno je da odvojite vreme i sagledate celokupan sistem, a ne samo lepu ideju. Mali biznis može da uspe, ali retko uspeva preko noći. Najveća prednost je kada počnete postepeno, sa jasnim brojkama, sa stekom za prve mesece i sa spremnošću da radite i onda kada drugi odustanu.

Pravna osnova: registracija, PIB i pečat

Prvi ozbiljan korak je razumevanje pravnog okvira. Za mnoge delatnosti, posebno one koje uključuju izvodnju i promet opasnih i štetnih materija, nafte i naftnih derivata, otrova, lekova, boja i lakova i drugih hemijskih sredstava, kao i obavljanje zdravstvene delatnosti i industrijske proizvodnje životnih namirnica, prometa svežeg mesa, neophodno je rešenje nadležnih inspekcijskih organa o ispunjenosti minimalno tehničkih uslova. To znači da ne možete samo iznajmiti lokal i početi da radite. Inspekcija mora da utvrdi da prostor, oprema i način rada zadovoljavaju propisane standarde.

Nakon registracije, sledi izrada pečata. Pečat mora da sadrži naziv radnje, sedište i ime vlasnika. Naziv na pečatu mora biti identičan nazivu radnje u rešenju. Ovo je detalj koji mnogi potcene, a kasnije im stvara probleme u banci, kod knjigovođe ili u poslovnoj komunikaciji. Poreska uprava vodi registraciju poreskih obveznika dodeljivanjem poreskog identifikacionog broja PIB. To je jedinstveni i jedini broj fizičkog odnosno pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se prilikom promene sedišta odnosno prebivališta.

Od 06. maja 2009. godine počela je primena jednošalterskog sistema registracije privrednih subjekata, stupanjem na snagu pravilnika o dodeli poreskog identifikacionog broja pravnim licima, preduzetnicima i drugim subjektima za čiju je registraciju nadležna APR. Podnošenjem jedinstvene registracione prijave za osnivanje privrednog subjekta i upis u registar poreskih obveznika na jednom šalteru u APR-u, podnosilac dobija rešenje o registraciji osnivanja privrednog subjekta zajedno sa poreskim identifikacionim brojem PIB, u roku koji je propisan zakonom o registraciji privrednih subjekata i koji ne traje duže od 5 dana od podnošenja prijave. To je jedan od retkih administrativnih procesa koji je zaista ubrzan.

Poslovna banka i otvaranje računa

Nakon registracije, privatni preduzetnik otvara tekući račun, ranije žiro račun, kod poslovne banke u skladu sa odredbama zakona o platnom prometu i pratećim odlukama. Računi privatnih preduzetnika se vode kod poslovnih banaka sa mogućnošću otvaranja računa u jednoj ili više poslovnih banaka. Dokumenta za otvaranje računa propisana su odlukom o uslovima, načinu otvaranja, vođenja i gašenja računa kod banke. To su obično: zahtev za otvaranje računa koji se dobija u banci, rešenje o upisu u registar od strane nadležnog organa, izvod iz poreske evidencije nadležnog poreskog organa koji sadrži poreski identifikacioni broj PIB, karton deponovanih potpisa lica ovlašćenih za potpisivanje naloga za raspolaganje sredstvima sa računa, potpisan od ovlašćenog lica i overen pečatom koji će se overavati instrumenti plaćanja na propisanom obrascu, kao i overu potpisa lica ovlašćenih za zastupanje na propisanom obrascu.

Iako ovo zvuči komplikovano, u praksi banke često vode klijenta kroz proceduru. Ipak, ne potpisujte dokumente koje ne razumete. Pitajte šta znači koji nalog, koja vrsta računa i kolike su naknade. Mnogi mali preduzetnici kasnije otkriju da ih mesečno održavanje računa, provizije za plaćanje kartica ili elektronsko bankarstvo koštaju više nego što su planirali.

Naknade za registraciju i promene

Visina naknade za registraciju preduzetnika nije velika u odnosu na druge troškove, ali nije ni zanemarljiva. Naknada za registraciju preduzetnika iznosi 1.200,00 dinara. Naknada za registraciju promene podataka o preduzetniku iznosi 700,00 dinara. Ako se registracionom prijavom zahteva više promena, naknada od 700,00 dinara uvećava se za 300,00 dinara po promeni. Naknada za registraciju drugih podataka o preduzetniku koji se u skladu sa zakonom registruju u registar privrednih subjekata iznosi za registraciju prostora van poslovnog sedišta 700,00 dinara po prostoru. Za registraciju zabeležbe podataka od značaja za pravni promet i drugih podataka koji se u skladu sa zakonom registruju takođe 700,00 dinara. Za brisanje preduzetnika 1.000,00 dinara. Za rezervaciju naziva 1.000,00 dinara.

Naknada za izdavanje izvoda iz registra o preduzetniku, za izdavanje kopija i za štampanje dokumenata takođe postoji. Za izdavanje izvoda o registrovanim podacima o preduzetniku iznosi 800,00 dinara. Za izdavanje kopije dokumenta na osnovu koga je izvršena registracija po strani dokumenta 30,00 dinara. Za štampanje registracione prijave 120,00 dinara. Za izdavanje potvrde da preduzetnik nije registrovan u registru ili da registar ne sadrži traženi podatak koji je u skladu sa zakonom predmet registracije 400,00 dinara. Za izdavanje potvrde o pravnom sledbeništvu 800,00 dinara po preduzetniku. Za izdavanje potvrde o podacima sadržanim u dokumentaciji na osnovu koje je izvršena registracija i istorijski registrovanim podacima 400,00 dinara po podatku.

Ove takse se vremenom menjaju, pa je najbolje da aktuelne iznose proverite neposredno pre podnošenja prijave. Ono što ostaje isto jeste da je najmanji problem otvoriti firmu za 5 dana. Pravi izazov počinje posle.

Delatnosti koje zahtevaju posebne uslove i inspekcijski nadzor

Ako planirate da se bavite proizvodnjom ili prodajom hrane, prometom svežeg mesa, proizvodnjom životnih namirnica, zdravstvenim uslugama, veterinarskim uslugama, prometom hemikalija ili lekovima, morate računati na sanitarne, veterinarske, tržišne i druge inspekcije. One mogu da dođu i pre nego što dobijete dozvolu za rad, a mogu i kasnije, redovno ili vanredno. Prostor mora da bude tehnički opremljen, čist, sa odgovarajućim vodovodom, kanalizacijom, ventilacijom, rashladnim uređajima i prostorijama za zaposlene.

Za sve što ima veze sa hranom, često se traži i sanitarna knjižica za radnike, a ponekad i angažovanje tehnologa prerade, bilo stalno ili povremeno, preko ugovora o delu. To posebno važi za mlekare, proizvodnju džemova, ajvara, sokova, testenina, pekarskih proizvoda i slično. Mnogi početnici misle da mogu da prave torte kod kuće i prodaju ih bez registracije, ali ako žele da rade legalno i izdaju deklaracije, moraju da zadovolje sanitetske uslove. Rad od kuće je moguć samo ako se izdvoji posebna prostorija i ako inspekcija to odobri.

Za promet svežeg mesa, veterinarske ustanove, dezinfekciju i deratizaciju, kao i za aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja, propisi su još stroži. Tu spadaju i primarna terenska zdravstvena zaštita životinja i poslovi iz programa mera zdravstvene zaštite životinja. Ako se bavite šivenjem po narudžbini, proizvodnjom i opravkom odeće, uslovi su blaži, ali i tu postoji obaveza registracije ako želite da radite legalno.

Fiskalizacija: kase, GPRS i izuzeci

Poreska uprava, prema zakonu o porezu na dodatu vrednost i uredbi o načinu evidentiranja prometa preko registar kasa sa fiskalnom memorijom, zahteva da privatni preduzetnici nabave fiskalnu kasu preko ovlašćenog proizvođača odnosno servisera. Poreski obveznici mogu u organizacionim jedinicama poreske uprave, filijalama i ekspoziturama, da dobiju sve potrebne informacije o fiskalizaciji, ovlašćenim proizvođačima, ovlašćenim servisima i slično, kao i o rokovima za uvođenje fiskalnih kasa i evidentiranje prometa.

Fiskalna kasa nije obavezna za poreske obveznike koji se bave sledećim delatnostima: prodajom karata putnicima u drumskom, železničkom, vodenom i vazdušnom saobraćaju; prevozom robe u drumskom saobraćaju; taksi prevoznici; banke i druge finansijske organizacije; osiguranje i reosiguranja; PTT usluge; advokatski poslovi; ulična prodaja sladoleda, kokica, lozova i štampe; kolporteri; prodaja proizvoda preko štampanih i elektronskih medija koje se naplaćuju pouzećem; usluge čistača cipela i nosača; prodaja proizvoda preko automata.

Od uvođenja fiskalne kase oslobođeni su i poljoprivredni proizvođači i vlasnici samostalnih zanatskih radnji koji na pijačnim tezgama i sličnim objektima prodaju poljoprivredne proizvode i sopstvene proizvode zanatstva i domaće radinosti. Istovremeno, prilikom ugovaranja nabavke fiskalne kase, vrši se i nabavka terminala za daljinsko očitavanje podataka GPRS, čime se zaokružuje proces fiskalizacije i omogućava efikasnija i racionalnija kontrola poreskih obveznika. GPRS ne moraju da nabave prodavci koji vrše promet dobara na pijačnim tezgama i oni čija delatnost zahteva čestu promenu mesta na kojem se vrši prodaja dobara odnosno pružanje usluga.

Ministarstvo trgovine i usluga saopštilo je da od 1. juna 2009. godine fiskalne kase moraju da koriste i turističke agencije i zdravstveni sektor. Potrebno je kupiti fiskalne kase od ovlašćenih proizvođača, a pre početka evidentiranja prometa fiskalna kasa mora biti fiskalizovana za svakog pojedinačnog korisnika od strane radnika poreske uprave. Propisane zakonske novčane kazne za neizvršenje ove obaveze kreću se od 100.000 do milion dinara, kao i mera zabrane obavljanja delatnosti.

Obaveza korišćenja fiskalnih kasa odnosiće se i na zdravstvene usluge koje ne spadaju u obavezno zdravstveno osiguranje i veterinarske ustanove, osim primarne terenske zdravstvene zaštite životinja, poslova iz programa mera zdravstvene zaštite životinja, poslova dezinfekcije i deratizacije u objektima u kojima se drže i uzgajaju životinje i aktivnosti na sprečavanju pojavljivanja, širenja i suzbijanja zaraznih bolesti životinja. U tu grupu spadaju i šivenje po narudžbini i proizvodnja i opravka odeće.

Za početnike je važno da znaju da fiskalna kasa nije samo trošak. Ona je i obaveza i alat. Ako ne izdajete račune, rizikujete kaznu i zatvaranje. Ako izdajete račune, morate da vodite evidenciju. Mnogi mali trgovci zato biraju paušalno oporezivanje, gde ne vode poslovne knjige osim knjige paušalno oporezivih obveznika KPO, što je zapravo spisak faktura i uplata na račun. Paušalci mogu da podižu novac sa svog poslovnog računa do 100.000 dinara dnevno bez podnošenja dokaza banci o razlogu podizanja novca. Tako podignut novac nije potrebno pravdati firmi radnji jer jednostavno radnja ne vodi poslovne knjige. Novac radnje može da se koristi za poslovne potrebe, kao i za lične potrebe osnivača i njegove porodice. To je olakšica, ali i zamka: ako sav novac iz kase potrošite na lične potrebe, nećete imati čime da platite robu i poreze.

Porezi i doprinosi: šta se plaća i koliko

Kada govorimo o porezima i doprinosima, razlikujemo nekoliko kategorija. Prva je paušalno oporezivanje, koje je moguće za mnoge zanatske, uslužne i proizvodne delatnosti, ali ne i za klasičnu trgovinu ili ugostiteljstvo. Druga je oporezivanje stvarne dobiti, gde se vode poslovne knjige i plaća porez na prihod od samostalne delatnosti. Treća je porez na zarade i doprinosi za zaposlene.

Obavezno socijalno osiguranje obuhvata stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi na zarade na teret zaposlenih i poslodavaca. Za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje stopa je 11,00%, za obavezno zdravstveno 6,15%, za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%. Kako su obveznici doprinosa na zarade istovremeno i zaposleni i poslodavci, zbirna stopa doprinosa iznosi 35,8%.

Porez na zarade ima predmet oporezivanja zaradu koja se ostvari po osnovu radnog odnosa. Zaradom se smatraju i ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova, kao i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije, činjenje ili pružanje pogodnosti, opraštanje duga, kao i pokrivanje rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Zaradom se takođe smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja veće od 3.300 dinara mesečno koje poslodavac plaća za zaposlene. Zaradom se smatraju i premije koje poslodavac plaća za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od nezgode, povreda na radu, profesionalnih oboljenja i za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija. Obveznik poreza na zarade je fizičko lice koje ostvaruje zaradu. Poreska stopa iznosi 12% na osnovicu koju čini isplaćena odnosno ostvarena zarada umanjena za iznos od 5.560 dinara mesečno.

Ako planirate da zaposlite nekoga, ovo su brojke koje morate uračunati u cenu svojih usluga ili proizvoda. Mnogi mali biznisi propadnu jer cene formiraju bez uračunatih doprinosa i poreza. Zaposleni nije samo plata; on je plata plus doprinosi plus regres plus bolovanja plus oprema plus obuke.

Početni kapital i realni troškovi

Najčešće pitanje na forumima je: koliko para treba za početak? Odgovor je: zavisi od delatnosti, lokacije, cena dobavljača i modela poslovanja. Ali postoje neke opšte stavke koje morate uračunati. Prvo, zakup lokala. U manjim mestima lokal može da košta oko 50 evra mesečno, ali u prometnijim ulicama i većim gradovima cena je višestruko veća. Drugo, režije: struja, voda, grejanje, telefon, internet, komunalne takse, infostan koji je za radnje često veći nego za domaćinstva. Treće, oprema: police, vitrine, rashladne vitrine, kasa, vaga, čitač bar koda, čitač platnih kartica, računar, nameštaj, rasveta, svetleća reklama. Četvrto, roba: za piljaru, prodavnicu zdrave hrane, butik ili kafić, potrebno je uložiti u prvi lager. Peto, takse i dozvole: registracija, pečat, PIB, banka, fiskalizacija, sanitarna knjižica, baždarenje vage. Šesto, knjigovođa: za one koji ne mogu sami da vode knjige, mesečna naknada je obično od 25 do 100 evra, zavisno od obima posla. Sedmo, stek za prve mesece.

Ovo poslednje je najvažnije. Ako nemate novac da izgurate prve dve godine, nemojte ni počinjati. To je savet koji se često čuje od ljudi koji su prošli kroz teške periode. Zašto dve godine? Zato što je za novi biznis potrebno vreme da se razradi, da se pročuje, da se kupci naviknu, da se dobavljači stabilizuju i da se se