Uskršnji post — Recepti i saveti za ukusna posna jela

Uskršnji post, poznat i kao Vaskršnji post, najstroži je i najduži post u pravoslavnoj tradiciji. Traje četrdeset osam dana i završava se najradosnijim hrišćanskim praznikom - Vaskrsenjem Hristovim. Za pravoslavne vernike to nije samo vreme uzdržavanja od određene hrane, već i prilika da se čovek vrati sebi, smiri misli, ojača u veri i pripremi za duhovno pročišćenje. Mnogi od nas post prvenstveno doživljavaju kroz kulinarsku disciplinu, pa se odmah postavlja praktično pitanje - šta jesti, kako spremiti ukusan i zasitan obrok bez mesa, mleka i jaja, a da se pritom ne prekrše pravila posta?

Odgovor je jednostavniji nego što se čini. Posna kuhinja može biti izuzetno bogata, raznovrsna i ukusna. Uz malo planiranja i proverene recepte, svaki obrok u postu može da bude pravo uživanje. U ovom članku donosimo praktičan vodič - od pravila posta, preko korisnih saveta za čitanje deklaracija, do proverenih recepata za predjela, glavna jela i slatkiše. Tekst je namenjen i onima koji poste prvi put i onima koji već godinama neguju ovu tradiciju, ali traže sveže ideje za svoju posnu trpezu.

Šta podrazumeva uskršnji post?

Uskršnji post traje sedam nedelja. Po pravilu, prva i poslednja nedelja posta provode se na vodi, odnosno uz strogo uzdržavanje od ulja i svih namirnica životinjskog porekla. Tokom ostalih nedelja dozvoljeno je koristiti biljno ulje, dok se riba jede samo dva puta - tačnije na praznik Blagovesti i na Cveti. Naravno, ovakva pravila predstavljaju ideal, a crkva uvek ima razumevanja za ljude koji su bolesni, trudnice, decu i one koji rade teške fizičke poslove. Najbolje je da svako prilagodi post svojim mogućnostima, uz blagoslov duhovnika koji najbolje poznaje prilike vernika. Zato ne treba da vas obeshrabri pomisao da morate savršeno ispoštovati sve. Svaki trud, ma koliki bio, vredan je i blagosloven.

Tokom posta izbegava se meso, mleko, sir, jaja, puter i svi proizvodi koji ih sadrže. Dozvoljene su mahunarke, žitarice, povrće, voće, orašasti plodovi, semenke, biljna ulja, med i šećer. U posnoj kuhinji posebno mesto zauzimaju soja, testenine, pirinač, heljda, krompir, pasulj, sočivo i pečurke. Uz malo začinskog bilja i mašte, ovi sastojci pretvaraju se u prava remek-dela.

Planiranje obroka - ključ uspeha

Koliko god posni meni delovao ograničeno, tokom dana se može, ali i mora, jesti raznovrsno. Doručak može biti sladak ili slan - kafa sa biljnim mlekom, hleb sa pekmezom, medom ili ajvarem, ovsena kaša sa voćem i orašastim plodovima. Za ručak se spremaju čorbe, variva, paprikaši, pirinač sa povrćem ili testenina sa sosom od paradajza i pečuraka. Večera je najčešće laganija - salata, ribu ako je dan dozvoljen, ili jednostavno hleb sa namazom od soje, tune ili povrća.

Onima koji poste prvi put često je teško zbog navike da se obroci zasnivaju na mesu. Zato je pametno da se isplanira jelovnik za nedelju dana unapred i da se namirnice kupe na vreme. Kad u frižideru već imate skuvanog pasulja, pirinča ili sos od pečuraka, nećete posegnuti za nečim što nije posno. Iskustva onih koji već godinama poste pokazuju da je najveći neprijatelj loša organizacija, a ne manjak ukusnih recepata.

Takođe, važno je napomenuti da je u toku posta potrebno unositi dovoljno kalorija, posebno ako je fizička aktivnost velika. Zato ne treba bežati od hranljivih namirnica kao što su pasulj, sočivo, pirinač, hleb, krompir i orašasti plodovi. Posna ishrana ne mora da znači gladovanje - naprotiv, može da bude potpuno izbalansirana i zasitna.

Kako čitati deklaracije - skrivene zamke u posnoj ishrani

Jedna od najčešćih nedoumica među vernicima koji poste jeste kako prepoznati da li je neki industrijski proizvod zaista posan. Iskustva govore da čak i proizvodi koji na prvi pogled deluju biljni, u svom sastavu mogu imati mlečnu mast, surutku, kazein, želatin ili neki drugi sastojak životinjskog porekla. Zato je pre kupovine neophodno pročitati deklaraciju. Na primer, mnoge gotove supe u kesici sadrže surutku u prahu, iako na pakovanju piše da su posne. Slično važi i za kremasti sladoled, neke vrste testenina, pa čak i za čokolade koje se prodaju kao posne.

Posebno je važan želatin. On se pravi od životinjskih kostiju i hrskavice, pa nije posan. Za pripremu kolača i voćnih želea, dobra zamena je agar-agar, biljni zgušnjivač koji se dobija od algi. Takođe, obratite pažnju na sastav kupovnih keksa i oblandi. Umesto onih sa mlekom, birajte one na biljnoj bazi, a ako niste sigurni - napravite slatkiše kod kuće.

Dešava se i da na proizvodima piše može sadržati tragove mleka ili jaja. Ovaj natpis je posledica propisa o obeležavanju alergena i označava da se proizvod pravi u pogonu u kome se obrađuju i namirnice životinjskog porekla. Mnogi vernici takve proizvode slobodno jedu, jer je reč o tragovima koji nastaju usled proizvodnog procesa. Ipak, osetljivim osobama i onima koji žele da budu potpuno sigurni, preporučuje se da se posavetuju sa svojim duhovnikom. U svakom slučaju, dobra praksa je da u posne dane koristite što više svežih, prirodnih namirnica, a manje gotovih proizvoda.

Prilozi i predjela koja osvajaju trpezu

Posna predjela ne moraju biti dosadna. Naprotiv, salate i namazi od povrća, mahunarki i orašastih plodova mogu biti pravi mali specijaliteti koji će zadovoljiti i najizbirljivije goste. Jedna od omiljenih posnih salata jeste salata od crvenog kupusa i tunjevine. Priprema je jednostavna: trećina ili četvrtina manje glavice crvenog kupusa sitno se isecka, doda se konzerva tune sa uljem, malo limunovog soka, soli i bibera. Sve se lagano promeša i pospe svežim peršunom. Ova salata je sveža, hranljiva i pravi je osvežavajući uvod u letnje dane.

Još jedna proverena kombinacija jeste vitaminska salata od zelene salate, crvenog kupusa, kisele jabuke i šargarepe. Krupno narendana jabuka i šargarepa daju slatkoću, dok crveni kupus unosi lepu boju i blagu ljutinu. Preliv se pravi od maslinovog ulja, limuna, seckanog vlašca, peršuna i malo bibera. Ko želi još bogatiji ukus, može dodati gotovu začinsku mešavinu za prelive od povrća. Ova salata odlično ide uz bilo koje posno glavno jelo, a može se poslužiti i kao samostalan obrok za večeru.

Kada je reč o namazima, tu je sjajan recept od pečenog patlidžana i paradajza. Patlidžan se ispeče u rerni, očisti od kože i sitno isecka. Zatim se pomeša sa seckanim belim lukom, maslinovim uljem, sirćetom i solju. Ovaj namaz podseća na ajvar i odlično se mazaće na hleb. Još jedan zanimljiv predlog je i namaz od krompira, šargarepe i kikirikija. Potrebno je skuvati krompir, šargarepu, koren celera, peršuna i malo praziluka. Kada se povrće skuva, izmiksira se, pa se doda prepečeni mleveni kikiriki, malo susama, limunov sok, beli luk i senf. Rezultat je kremast i veoma ukusan namaz koji možete služiti uz tostirani hleb.

Čorbe i supe - uteha za dušu i telo

Posna čorba može biti pravo kulinarsko zadovoljstvo. Umesto kocke za supu, koristite sveže povrće i domaće začine. Jedna od najjednostavnijih jeste povrtna čorba na vodi. Šargarepu, krompir, crni luk, malo karfiola, graška i kukuruza stavite u lonac, nalijete vodom i kuvate tridesetak minuta. Kada povrće omekša, izmiksajte ga u blenderu, vratite u tečnost i začinite solju, suvim začinskim biljem i bosiljkom. Ova čorba je gusta, hranljiva i idealna za hladne dane, a ako postite na ulju, možete dodati i kašiku maslinovog ulja.

Čuveni specijalitet jeste riblja čorba. Za one koji imaju sreću da nabave svežu rečnu ribu, recept je sledeći: ribu skuvati u slanoj vodi, a zatim je iscepkati. U drugoj šerpi propržiti luk na ulju, dodati šargarepu, paškanat, celer i malo paradajza. Kada se povrće izdinsta, vratiti ribu u čorbu, dodati alevu papriku, lovorov list i biber u zrnu, pa kuvati još pola sata. Za bogatiji ukus može se dodati malo belog vina i svežeg peršuna.

Ljubitelji supa u kesici moraju biti oprezni jer mnoge nisu posne. Međutim, na tržištu postoje i posne varijante, obično označene kao takve. Ipak, ništa ne može zameniti domaću supu od svežeg povrća - mnogo je ukusnija, zdravija i bez skrivenih sastojaka.

Glavna jela - od tradicionalnih variva do modernih specijaliteta

Kada je reč o glavnim jelima, posna kuhinja nudi brojne mogućnosti. Tradicionalni pasulj, grašak i boranija pripremaju se bez mesa, a opet su izuzetno zasitni. U pitama od kora možete umesto sira i jaja staviti dinstane pečurke, spanać, krompir ili bundevu. Punjene paprike mogu se napraviti sa pirinčem i povrćem umesto mlevenog mesa. Sarme se uspešno prave sa šampinjonima, sojinim ljuspicama ili čak sa ribljim mesom.

Jedan od najpopularnijih recepata među posnim specijalitetima svakako je sojin paprikaš. Sojini odresci se potope u vruću vodu i ostave da odstoje sat vremena, a zatim se iseku na kockice. Na ulju se izdinsta mnogo luka, dodaju soja, krompir, šargarepa, celer, začini i voda. Jelo se krčka dok krompir ne omekša, a na kraju se može dodati i malo mirođije. Ukus je iznenađujuće sličan klasičnom paprikašu od mesa.

Tu je i krompirača sa sojinim ljuspicama. Sečeni krompir se složi u podmazan pleh, prelije pripremljenim ljuspicama soje, a preko svega ide smesa od brašna, crvene paprike, vegete, bosiljka i vode. Pecite u rerni oko sat vremena, dok krompir ne postane mekan, a korica rumena. Ovo jelo je pravi primer kako nešto što nije meso može da bude jednako ukusno i zasitno.

Kada vam treba brzo i efikasno rešenje za ručak, tu su makarone sa tunjevinom. Crveni luk se proprži na ulju, doda se malo svežeg ili konzerviranog paradajza, bosiljak i voda. Kada sos provri, ubace se makarone i kuvaju dok ne upiju tečnost. Na kraju se umeša konzerva tunjevine, zagreje par minuta i gotovo. Jelo je savršeno za dane kada se posti na ulju.

Posni đuveč još je jedna odlična opcija. Propržite dve glavice crnog luka, dve paprike, dve šargarepe i trista grama pečuraka bukovača. Kada povrće omekša, dodajte tri seckana paradajza i krčkajte dok voda ne ispari. Zatim dodajte dve šake pirinča, nalijte malo vode i ostavite na tihoj vatri dvadesetak minuta. Ovako pripremljen đuveč miriše na ceo kraj, a jede ga i onaj ko inače ne posti.

Hleb i peciva u vreme posta

Kada je reč o testu, mnogi misle da su posna peciva komplikovana. Ipak, uz jednostavne recepte, možete pripremiti mekane hlebove, kiflice i proju bez jaja i mleka. Osnovni posni hleb pravi se od brašna, vode, kvasca, soli i malo ulja. Testo se mesi, ostavi da naraste, oblikuje i peče u rerni zagrejanoj na dvesta pedeset stepeni. Nakon dvadesetak minuta dobićete hrskavu koricu i mekanu sredinu, idealnu za doručak uz pekmez ili namaz.

Kiflice od piva prava su poslastica za posnu trpezu. Pomeša se šesto grama brašna, tri šoljice ulja, dve šoljice piva, prašak za pecivo i kašičica soli. Od testa se oblikuju kiflice, a mogu se puniti kompotom od jabuka, džemom ili pečurkama. Pecivo se peče na nešto nižoj temperaturi, dvadesetak minuta, dok ne dobije zlatnu boju. Iako recept uključuje pivo, u testu se ukus piva potpuno izgubi, a kiflice ostaju vazdušaste i mekane.

Za one koji poste na vodi, dobra vest je da se može napraviti i proja bez mleka i jaja, samo od kukuruznog brašna, vode, ulja (kada je dozvoljeno), praška za pecivo i soli. Testo treba da bude gušće od kaše, izlije se u podmazan pleh i peče dok ne porumeni. Ako se proja priprema na vodi, preporuka je da bude tanja jer je tada mekša i ukusnija.

Namazi i dodaci - tajno oružje posne kuhinje

Pored klasičnih namaza od ajvara i pekmeza, isprobajte i bogatije varijante. Namaz od tune sprema se tako što se dve konzerve tune ocede od ulja i izgnječe viljuškom. Doda se seckan crni luk, malo margarina na biljnoj bazi i sok od limuna. Ukus je kremast i podseća na riblju paštetu. Ovaj namaz je najbolji na svežem hlebu ili tostu, a može poslužiti i kao fil za sendviče.

Biljni namazi od soje i povrća takođe su odlična opcija. Skuvani krompir i šargarepa izmešaju se sa prepečenim susamom, limunovim sokom i malo senfa. Ovako dobijen krem možete služiti uz seckano povrće, a odlično se kombinuje sa integralnim hlebom.

U posnoj kuhinji, pa i u postu na vodi, važno mesto zauzima i domaće biljno mleko. Od ovsenih pahuljica, vode i prstohvata soli, uz dodatak vanile i malo šećera, za par minuta u blenderu dobijate hranljivu tečnost koju možete piti u kafi, kakaou ili koristiti za pripremu kolača. Ovseno mleko je laganije od sojinog i mnogima prija upravo zbog svog blagog, orašastog ukusa.

Posni slatkiši - kolači, torte i sitne poslastice

Posni deserti mogu biti izuzetno sočni i aromatični, iako u njima nema maslaca, mleka ni jaja. Veliki broj recepata bazira se na brašnu, šećeru, ulju, vodi, orašastim plodovima, medu i pekmezu, a rezultat je često bolji od klasičnih kolača. Tako je i sa tradicionalnim medenim srcem koje se pravi od brašna, šećera, vode, džema, cimeta i sode bikarbone. Kore se peku na dvesta pedeset stepeni, a nakon hlađenja premazuju džemom i glazurom od kakaa. Iako je kolač jednostavan, ukusom podseća na starinske poslastice iz bakine kuhinje.

Ljubitelji čokolade uživaće u posnoj švarcvald torti. Kore se prave od brašna, kakaa, šećera, vode, ulja i džema od višanja. Kada se ispeku, filuju se skuvanim višnjama i posnim šlagom. Preko torte se prelije otopljena crna čokolada, a za dekoraciju služe višnje i rendana čokolada. Rezultat je raskošan desert koji ne odaje utisak da je u pitanju posna torta.

Ako više volite jednostavnije kolače, probajte voćnu tortu sa posnim keksom. Izmiksajte dobro zrele banane u kašu, dodajte šlag u prahu na biljnoj bazi i malo šećera. Posni keks umačite u sok od pomorandže i ređajte redom - keks, krem, keks, krem. Preko torte možete narendati čokoladu ili posuti mlevenim orasima. Ideja je genijalna jer ne zahteva pečenje, a kolač je gotov za dvadesetak minuta.

Na vodi se mogu spremiti i kuglice od smokava i oraha. Suve smokve i orahe sameljete, pomešate sa šećerom u prahu i sokom od limuna i pomorandže. Od ove smese oblikujete kuglice koje se uvaljaju u mlevene orahe. Ove sitne poslastice savršene su za posnu trpezu i lako se čuvaju u frižideru.

Ideje za post na vodi

Post na vodi, bez ulja i bilo kakve masnoće, deluje najteže, ali i on ima svoje recepte i trikove. Kada kuvate pirinač, pomešajte običan i integralni, dodajte malo suvog grožđa, seckanih oraha i cimeta. Ovako pripremljen pirinač možete jesti i kao glavno jelo i kao desert. Takođe, dobra kombinacija je pirinač sa kukuruzom šećercem i graškom, koji se kuva u vodi uz dodatak šargarepe i začina.

Šampinjoni se mogu pripremiti i bez ulja - ispecite ih u tiganju sa neprijanjajućim dnom uz dodavanje malo vode. Kada puste svoj sok i voda ispari, ostaju mekani i aromatični kao da su prženi na masnoći. Slično se priprema i kukuruz šećerac, koji se uz dolivanje vode peče dok ne dobije lepu boju.

Kuvani krompir sa blitvom i belim lukom odličan je obrok na vodi. Krompir se obari u slanoj vodi, doda se blitva da provri zajedno, a zatim se sve posluži sa izdinstanim belim lukom u malo maslinovog ulja (kada je post na ulju) ili jednostavno posuto biberom i peršunom (kada je na vodi).

Najbolji savet za post na vodi glasi - ne razmišljajte stalno o hrani. Kada osetite glad, pojedite voće, šargarepu, hleb ili domaći pekmez. Vremenom ćete shvatiti da telo može da funkcioniše i bez teške hrane, a osećaj lakoće postaće vaš najveći motiv da istrajete.

Duhovna strana posta

Post nije samo dijetetski režim. Pravoslavna tradicija uči da je uzdržavanje od mrsne hrane samo jedan od načina da se čovek približi Bogu. Dok telo posti, duša se hrani molitvom, dobrim delima i čitanjem Svetog pisma. U vreme posta treba izbegavati loše misli, osudu, ljutnju i prazne reči. Sva ta mala uzdržavanja, zajedno sa posnom hranom, čine čoveka celovitim.

Zato pre početka posta mnogi odlaze kod svog duhovnika na razgovor i ispovest. Duhovnik će dati savet kako da post bude u skladu sa zdravljem i životnim okolnostima, i kako da se vernik što bolje pripremi za pričešće. Uz blagoslov, post postaje radostan podvig, a ne teret koji se istrpi do kraja. Kada se sve posmatra kroz prizmu vere, čak i najstroži post na vodi postaje podnošljiv i duhovno koristan.

U toku posta preporučuje se i činjenje dobrih dela. Milostinja, poseta bolesnima i pomoć siromašnima, bez obzira koliko mala bila, čine suštinu hrišćanske ljubavi. Na taj način, svaki zalogaj posne hrane dobija dublji smisao.

Uobičajene nedoumice u vezi sa posnom hranom

Kada se raspravlja o posnoj hrani, uvek se pojave ista pitanja. Da li je žele posan? Ne, ukoliko je napravljen od životinjskog želatina. Biljna zamena je agar-agar, pa je svaki žele napravljen od te alge posan. Da li su žvake posne? Uglavnom jesu, jer ne sadrže sastojke životinjskog porekla, ali uvek proverite deklaraciju. Da li je kafa sa mlekom u prahu posna? Nije, jer mleko u prahu potiče od životinja. Zato u posne dane birajte crnu kafu ili onu sa ovsenim, sojinim ili bademovim mlekom.

Ljubitelji slatkiša često pitaju da li je posna čokolada zaista posna. Većina posnih čokolada sadrži biljnu mast umesto kakao putera, ali morate proveriti da li u sastavu ima mleka ili mlečne masti. Takođe, mnogi sladoledi koji se reklamiraju kao voćni, u sebi imaju želatin ili mlečnu komponentu. Zato je za post najpouzdanije birati sorbet od voća bez mleka.

Ono što je najvažnije - nemojte se opterećivati sitnicama i ne dozvolite da vam post postane izvor stresa. Ako se desi da greškom pojedete nešto što nije posno, ne očajavajte. Post je proces, a Bog gleda srce, a ne samo tanjir.

Saveti za početnike - kako izdržati do kraja

Oni koji prvi put poste, ili su ranije postili samo po koji dan, često se plaše da neće izdržati. Iskusni posni kuvari savetuju da se u prvoj nedelji posta jede lagano, ali dovoljno. Telo se navikava na nov način ishrane, pa je normalno da se javi osećaj gladi ili umora. Zato je veoma važno da doručak bude obilan - kaša, hleb sa namazom, voće, pa čak i kuvani krompir ako je potrebno. Tokom dana, pijte dovoljno vode, jer žeđ ume da se pomeša sa osećajem gladi.

Planirajte obroke i nosite posnu hranu sa sobom na posao ili u školu. Na taj način nećete biti u iskušenju da kupite nešto što nije posno. Uvek imajte pri ruci voće, orašaste plodove ili suve smokve kao međuobrok. Kada vam padne energija, najbolja pomoć je šaka badema ili oraha.

Pronađite podršku u porodici i prijateljima. Ako cela porodica posti, mnogo je lakše spremati posna jela i izdržati do kraja. Ako ste jedini u kući koji posti, neka vam posna hrana bude jednostavna i ukusna, a ostali neka jedu ono što su navikli. Važno je da se ne osećate uskraćeno, već naprotiv - ponosno što činite dobro delo.

Kada postite na vodi, budite kreativni. Pored pirinča i povrća, probajte jela od heljde, kukuruza i prosa. Koristite razne začine poput kurkume, kima, mirođije i peršuna da obrok dobije pun ukus. Takođe, ne zaboravite na supe i čorbe koje su guste i hranljive, a mogu se spremiti bez ijedne kapi ulja.

Primer jelovnika za jedan dan u postu

Da bismo vam olakšali početak, donosimo predlog celodnevnog jelovnika za post na ulju, uz mogućnost prilagođavanja.

• Doručak: Ovsenа kaša sa seckanom jabukom, cimetom i medom, uz šolju čaja ili kafe sa ovsenim mlekom.
• Užina: Šaka oraha i jedna banana.
• Ručak: Čorba od sočiva sa povrćem, a zatim krompir paprikaš sa sojinim odresцима i sveža salata od kupusa i šargarepe.
• Užina: Hleb sa pekmezom od kajsija ili domaćim ajvarom.
• Večera: Pečena riba (ukoliko je dozvoljena) sa blitvom i krompirom ili, ako je dan bez ribe, testenina sa pečurkama i susamom.
• Pre spavanja: Čaša toplog ovsenog mleka sa malo kakaa i kašičicom meda.

Ovakav jelovnik pokazuje da posna ishrana nije nimalo oskudna. Uz malo organizacije i ljubavi prema kuvanju, svaki dan u postu može da bude ukusan, zdrav i duhovno ispunjen.

Kako posnu trpezu pripremiti za slavu

Poseban izazov predstavljaju slave i praznici koji padaju u vreme posta. Tada se od domaćina očekuje da pripremi posnu trpezu koja će biti svečana, bogata i ukusna. Za predjelo poslužite raznovrsne posne namaze - od tune, soje i pečenog patlidžana, uz svež hleb. Čorba od povrća ili supa od pečuraka uvek dobro dođe, a glavno jelo može biti riba ili posna sarma od soje sa pirinčem.

Ne zaboravite ni na dezert. Posne torte, oblande sa šargarepom ili kuglice od smokava dolaze kao pravo osveženje posle slanih jela. Za slavu se često priprema i žito koje se kuva na vodi, a služi kao podsećanje na vaskrsenje i večni život. Uz lepo aranžiranu trpezu, čak i najstroži post može da bude svečan i radostan.

Zaključak

Uskršnji post nije vreme tuge i odricanja, već period duhovnog buđenja i čišćenja. Kroz jednostavnu hranu, molitvu i dobra dela, vernici se pripremaju za najveći hrišćanski praznik - Vaskrs. Nadamo se da će vam naši predlozi pomoći da posna kuhinja postane vaša svakodnevna radost, a ne obaveza. Neka vam svaki obrok tokom posta bude ukusan, zdrav i blagosloven, i neka vas podseti da je prava sreća u jednostavnosti i deljenju sa drugima.

Blagosloven vam uskršnji post i svako dobro u vašem domu!